Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je celog života pomagala bolesne i siromašne ljude.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako u Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Po brojnosti svečara u Srbiji, Sveta Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući i nadajući se da će im zalečiti rane i zaštiti ih od bolesti.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Sveta Petka se, na ikonama, predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze.
Ovu svetiteljku treba razlikovati od svete Trnove Petke, rođene Rimljanke, koja se praznuje 8. avgusta.
